You don't mess with the Pudrijerica!

Ideja o ovom postu pala mi je na pamet nakon što sam pročitala post kod Martine koja je pisala o tome šta uraditi sa proizvodima ukoliko ne možete, iz nekog razloga, da  ih koristite za one za šta su originalno namenjeni. Nakon mog odgovora shvatila sam da dosta žena ne zna(ili ne primenjuju) svoje pravo da povrate proizvod. Ovo pravilo važi u radnji, koju ćemo zvati DojčeMarketen (u daljem tekstu DM), kao i, uz blage izmene, u radnji koju ćemo zvati Ljubičica. Slede neke od najintrigantnijih situacija...

I - Moje prvo, ne-baš-prijatno, iskustvo odigralo se u dopisci sa PR-om radnje Ljubičica. Ja sam trebala da šaljem neke proizvode drugarici iz Velike Britanije, ali nisam znala sve brendove koji kod nas postoje, te sam se obratila PR-u i zamolila ih da mi napišu koje brendove kozmetike drže. Znam, malo bahat zahtev, ali mislila sam da neće biti problema. Prevarila sam se. PR je počeo da se raspravlja sa mnom i da se davi u svojoj paranoji o tome kako ja radim za neku suparničku radnju i kako me zanima šta oni imaju kako bih mogla da prenesem toj radnji u kojoj ja, navodno radim. Malo je reći da sam ja umirala od smeha na ove banalne pretpostavke. Pokušala sam da se izobjašnjavam sa njima, ali uzalud. Njih nekoliko se smenjivalo u dopisivanju sa mnom i to se na kraju nesrećno završilo jer je meni prekipelo. Zahvalila sam im se i rekla da ću sama otići do radnje i popisati brendove. Što sam i uradila, a onda su me u radnji gledali kao manijaka i zapitkivali me, ali ja sam svoje završila i otišla.

II - Najskorije neprijatno iskustvo odigralo se u istoj radnji, samo na drugoj lokaciji. Mixa brend je tek došao kod nas i ja nisam znala ništa o istom, te sam srdačno prihvatila da mi jedna od zaposlenih u radnji ispriča priču. Ja sam je slušala i sve je bilo dobro. Onda sam nastavila da šetam po radnji i videla da je odredjeni gel za čišćenje lica bio na akciji -50% popusta, te sam odlučila da ga uzemm. Ista prodavačica stajala mi je iza ledja i rekla ,,Znate to je više namenjeno starijoj koži, bolje Vam je da uzmete Mixu.'' Ja nisam znala kojoj starosnoj grupi je namenjen gel, te sam se dala u čitanje deklaracije gde ništa o godinama nije pisalo, sem da je za osetljivu kožu, tako da je gel ostao u korpi. Onda sam otišla do Mixa proizvoda i pokupila par, te nastavila do kase. Tamo sam dobila nešto veći račun nego što sam očekivala, no nisam se obazirala i samo sam nastavila dalje. Izašla sam iz radnje, kupila sladoled i pogledala u račun i videla da mi je otkucana puna cena gela i da popust nije uračunat. Nisam mogla da dovršim sladoled, eto koliko mene ove situacije izbacuju iz takta, te sam ga dala prodavačici na čuvanje i vratila se u Ljubičica radnju. Kada sam se kasirki požalila na grešku ona je mene ubedjivala da ja grešim. Onda me je poslala do druge prodavačice koje me je i dalje ubedjivala da ja grešim. Počela sam da pucam po šavovima, ali ostala sam mirna i samo ponavljala ,,Kako grešim, ako ovde lepo piše da važi od tog i tog datuma, a ne piše do kada i prekrižena je originalna cena?'' Šefica radnje je iskočila, ispostavilo se da je to bila Mixa smaračica, ali je bila krajnje ljubazna, uvidela grešku i rešila problem. Izvršili su povrat novca, a ja sam vratila gel i otišla po svoj sladoled.

III - Najgore iskustvo koje sam doživela odigralo se u DM radnji. Tačnije ja sam kupila određenu BB kremu na akciji, početkom godine. Probala sam je dva puta i oba puta mi je lice gorelo, te sam rešila da je vratim. S obzirom da je tu bilo i neradnih dana i raspusta i slično, tek jedno mesec dana kasnije sam ja uspela da dodjem do radnje. Tamo sam se obratila kasirki i tražila povraćaj novca. Ona je pozvala šeficu radnje i ona je došla već spremna da me spali. Rekla mi je kako, ako ja sada to vratim, ona mora to da plati i kako ne može da proda to posle. Ja sam rekla da nisam upoznata sa sistemom i sa tim šta se dešava sa tim proizvodima posle, ali da je to pravilo kompanije i da ga nisam ja ni postavila ni smislila. Onda je pogledala i rekla ,,Pa ovo je korišćeno'', a ja sam je pogledala u fazonu ,,Upravo sam ti rekla da mi je lice buknulo od toga, kako li misliš da se to desilo?'', no samo sam joj rekla da sam i ranije vršila reklamacije i da nisam imala problema, barem ne nekih većih. Ona je tu nastavila da urla na mene, pred celom radnjom i onda se izdrala na kasirku ,,Vrati joj njene pare, neka joj!'', a ja sam ćutala. Onda se ispostavilo da će oni meni vratiti oko 300 dinara više, tačnije punu cenu proizvoda, jer on više nije bio na akciji, ali ja sam rekla da to nije potrebno, no ona je rekla ,,Ne pravi se sada fina, evo ti na!'' Malo je reći da sam tada prešla u svoj ,, Bolje ti je da se sama ubiješ, nego da te ja sravnim sa patosom'' fazon. Drsko sam uzela pare, zahvalila se i rekla da ću se obratiti već nekome po pitanju ove situacije. Dok sam izlaila, još se ni vrata nisu zatvorila, čula sam ,,Kravo  debela!''. Sreća njena pa su mi krave omiljene životinje.
Kada sam došla kući, napisala sam mejl DM-u u Nemačkoj o tome kako sam iskoristila svoje pravo i kakav sam odgovor na isto dobila. Mejl je dalje prosledjen u Austriju, a potom nazad u  Srbiju. Regionalna menadžerka mi je odgovorla i izvinjavala mi se za to neprijatno iskustvo. Ja sam je posle pitala da li mogu proizvodi koji su nekorišćeni ili jedva korišćeni da se vrate ili zamene i ona je rekla da je to pravilo kompanije i da može da se uradi. Za to je potreban račun, a da ukoliko neko nema račun, može da se napravi izuzetak.

IV - Ovo nije baš neprijatno iskustvo, ali je svakako poljuljalo moje poverenje u to da li su proizvodi u drogerijama korišćeni ili ne. Naime, pre neki dan bila sam u Ljubičici i gledala novu Essence kolekciju, gde sam videla maskaru za kosu. Da, za kosu. Kada sam prodavačicu upitala o čemu je reč ona je nonšalantno uzela maskaru i razvlačila proizvod po svojoj kosi. Proizvod je samo vratila nazad. To nije bio tester.

V - Kao i prošlo, ne mogu reći da je neprijatno iskustvo, ali pre nekoliko meseci Ljubičica je izbacila novi broj svog besplatnog magazina i ja sam na kasi, uz kupovinu, zatražila jedan primerak, a žena mi je rekla da se on dobija samo uz kupovinu iznad 1000 dinara. Ja sam pitala od kada važi to pravilo, a ona je rekla da je uvek važilo. Laž. Normalno, dodjem kući, napišem mejl i dobijem odgovor da se magazin može dobiti bez obzira na količinu potrošenog novca. Rekli su mi da me moj primerak čeka u obližnjoj radnji,  a dobila sam neke stvarčice, kao znak izvinjenja.

Kakava su vaša iskustva sa poslodavcima? Da li ste ikada doživeli neku neprijatnu situaciju i kako ste odreagovali? 

Pričajte mi, žene, sve me zanima!!! :)

kissi&kissi

LeClaire